MOJE ISKUSTVO SA GOSPODOM
Moje iskustvo je pocelo jos u ranoj mladosti. Moja majka je bila u Njemackoj i kada se vratila donjela je Bibliju koju su joj poklonili Jehovini svedoci. Cesto nam je navece citala biblijske price.
Prije rata moja porodica je normalno zivjela, nije bilo svega bas u izobilju, ali nista nije ni nedostajalo. Ali onda je poceo rat, iznanada, ne najavljen, tako strasan da i danas mi prestavlja traumu kada ga samo spomenem. Podrucje na kome sam ziveo na moju srecu se nije nalazilo na liniji ratnih dejstava. Ali posledice rata bile su vidljive, u zraku se jednostavno osecao strah koji kao da se mogao opipati.
Moj otac je rezervisan i odveden na ratiste, a od njegove plate se vise nije mogla kupiti ni sibica.
Bila su to jako teska vremena, bili smo presrecni kada smo imali da jedemo hljeb i neko maslo koje je dolazilo u humanitarnoj pomoci. Svaki dan su dolazile informacije o nekom ko je stradao na ratistu i cinilo se da je pitanje dana kada ce neko zakucatii na tvoja vrata i reci ti da ti je otac nastradao.
Ja sam inace mnogo vremena provodio uz televizor, kada je poceo rat struja nije dolazila po nekoliko mjeseci tako da mi je bilo jako dosadno. Slucajno kopajuci po tavanu nasao sam staru Bibliju, koja je negdje, otprilike 5god., skupljala prasinu na tavanu.
I nako iz dosade poceo sam da citam. Nevjerovatno koliko me je Bog blagoslovio, nisam puno procitao ali sve sto sam citao se nevjerovatno primalo. Nakon nekog perioda Biblija je postala sastavni deo mog zivota.
U tom periodu smo se preselili u grad i imao sam jako mnogo problema da se uklopim u novu sredinu. U mom razredu bilo je nekoliko huligana koji su me redovno zlostavljali. Cesto bi me uhvatili i markerom mi crtali brkove, ili me tukli, ili me skidali u razredu, ili me zatvarali u ormare susjednih ucionica tako da nisam mogao prisustvovati casu. Moje zalbe nastavnicima samo su jos pogorsavale stvar. Tada sam poceo da se molim. Citajuci Bibliju shvatio sam da molitva treba da bude licni razgovor sa Bogom, molio sam se svaki dan bar jedanput Bogu na koljenima. I veoma brzo On je odgovorio na moje molitve, ponovo sam poceo dobro da ucim, neki momci su trebali moju pomoc oko ispita pa smo sklopili dogovor- ja njima pomognem na testu, a oni mene stite. Tako sam imao svoju licnu bodigard sluzbu. Osim toga poceo sam da rastem, zbog slabe ishrane bio sam ubjedljivo najmanju u razredu, u 8 razredu sam bio visok 153cm i tezak 38kg. Da bi u prvom razredu srednje bio visok 165 i tezak 46kg. Danas sam, pak, visok 175 i tezak oko 70kg. Dakle, samo za jedno polugodiste sam narastao vise od deset cantimetara i nisam vise bio tako malen i zanimljiv za gjavazu.
Ali pored mog fizickog rasta rastao sam i duhovno, kada sam dosao do knjige Otkrivenje Jovanovo postao sam nekako opsednut njime, zeleo sam i trudio se da rastumacim ta prorocanstva. U tom pokusaju sam se trudio da naucim otkrivenje ako je moguce napamet od stiha do stiha. Proucavajuci shvatio sam da je prva zver Rim i Vatikan a druga Amerika. Shvatio sam prilicno dobro milenijum (hiljadugodisnje carstvo na nebu pravednih sa Isusom)
Bio sam jako odan Pravoslavnoj crkvi. Ali jednom prilikom kada sam postio za Bozic nakako mi je bilo slabo da postim obican pravoslavni post pa sam odlucio da 15 dana jedem samo hljeb i vodu. Nakon toga perioda dok sam se vracao kuci pjesice sa jutrenja u crkvi koja je bila udaljena 15km shvatio sam da je vjera puno preteznija i da sam puno vise bio blizi Bogu kad sam se samo milio i citao Bibliju nego kada sam pokusao svojim naporom pridodati svom spasenju jos nesto, desilo mi se nesto slicno sto se desilo Luteru na “Pilatovim stepenicama” . Bas kao i njemu prosao mi je kroz glavuu biblijski stih: “pravednik ce od vjere ziv biti” i poceo sam duboko da razmisljam o pitanju spasenja. Meni je to tada bio kamen spoticanja jednostavno nisam znao sta da radim i u sta da vjerujem, sa jedne strane znao sam da Bog ima interesovanje za mene, a sa druge nisam bio siguran kako da mu sluzim, jer osecao sam potrebu da pripadam njegovom narodu a nisam bio siguran da su to pravolavci. Nekako u tom periodu i Isus se trudio oko mene. Jednom prilikom kada sam bio u velikoj opasnosti da potpuno otapanem od vjere, a bilo je to u mojoj 15god, sanjao sam san. Sa mojim prijateljim koji su sa mnom trenirali nalazio sam se u svlacionici za igrace i spremao se za utakmicu. Iznenada je u svlacionicu usao trener, ali ga niko nije primecivao, pogledao sam u njega ali na moje iznenadjenje to je bio Isus u pastirskoj odori sa pastirskim stapom u ruci. Iznenada su me oblili nevjerovatni osecaji, koji su imali takav intezitet da ih se i danas sjecam i oni su mi dokaz da to nije bio obican san. Jednostavno sam osecao ljubav koja zraci iz njega, to je nesto neopisivo, takav osecaj mira i sigurnosti koji nikada nisam osetio, jednostavan spokoj u kome jednostavno se osecas zivim. On mi je samo rekao: “Sta cekas? Zavrsna bitka je pocela”. 
To je jako uticalo na mena ali i dalje sam tapkao u mjestu. Kada sam otisao u vojsku bio sam jedini vojnik koji je donjeo Bibliju sa sobom. Tu sam upoznao jednog pravoslavnog popa koji je u meni ubio zadnju nadu da u pravoslavlju ima istine, bio je jako nemoralan i duvao je marihvanu. Cak sto vise umalo nisam zavrsio zbog njega u zatvoru, jer me je optuzio da sam sektas jer imam Bibliju, a to je po njemu glavna odlika sektasa.
Moj problem tada je bio sto sam cesto zapustao molitvu i proucavanje. Jednostavno imao sam izlete u duhovnost ali kada je to postajalo ozbiljno ja bi se hladio. Ali Isus me i tada pozivo, uvjek kada bi bilo opasno da potpuno otpadnem on mi je upucivao pozive.
|
|
A onda sam sanjao jos snova. Jednom prilikom sam sanjao Isusa na prestolu na Nebu. Ja sam isao nekim svojim putem, izgubljen u sumi lutajuci citavu noc, a onda me je iznenada obasjala svetlost sa Neba, kada sam pogledao gore video sam Isusa na velikom sjanom prestolu a oko njega bezbroj andjela. U tom trenutku sam ostao bez snage i prestao gotovo da disem, jednostavno sam bio paralisan. Snaga inteziteta osecaja je bila nevjerovatna. 
Onda sam cuo za jedna predavalja o kreaciji, i kada sam dosao predavac je dosao do teme o Otkrivenju i o zverima (Otkrivenje 12 i 13 glava). Brzo smo razmjenili misljenja i on me je pozvao da ga posjetim kuci, nisam gubio vreme i uskoro sam se sa njim cesto druzio. Upoznao me je sa biblijskim danom od odmora subotom i vec sledece sedmice sam poceo svetkovati subotu.
Nakon toga sam opet sanjao san da gledam u apostole koji su drzali svitke svetog pisma u rukama i pokazivali meni rukama u Nebo, kada sam pogledao vidjeo sam Isusov lik u oblacima kako dolazi iz njegovog lica sija svetlost sjajnija od Sunca. Pao sam bez snage da se pomerim na koljena drzeci u ruci papir na kome je bio moj greh. Placuci trazio sam milost.
Ubrzo nakon toga me je taj predavac pozvao u crkvu. Od tada nisam propustio gotovo ni jedno bogosluzenje.
Upoznao sam prijatelja koji je radio kao pastor i sa njim postao jako blizak. Nakon tri mjeseca sam se krstio. Na moju srecu sa mnom se krstio i moj brat, pastor nas je obadvojcu zajedno krstio u istom trenutku, tako da smo od tada postali blizanci.
Eto proslo je od tada par godina i idem napred trudeci se ne svojom silom da rastem u Hristu, ima tu uspona ali i padova. Vazno je samo da je Bog sa mnom.
Hriscanski zivot mi je donjeo mnogo prijatelja. Sakupio sam vise od 400 knjiga, i veoma se utvrdio u nauci. Sve sto mi je danas vazno jeste da radost jevandjelja poklonim i drugima.
"Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnog dao da ni jedan koji ga vjeruje ne pogine; nego da ima zivot vjecni."(Jovan 3,16)
